Green And Naturale Environment

Termoelektrane

TENT je 9. na Svetu po emisiji SO2!!!

11.10.2020.

Termoelektrana Nikola Tesla u Obrenovcu je 9. na Svetu po emisiji SO2 sa emitovanih 197 kilo tona u 2019. godini kada su u pitanju elektrane na ugalj.
TENT je 24. kada se uključe sve druge elektrane.
Srbij zauzima 18. mesto na Svetu po emisiji SO2 sa 349 kilo tona u 2018. i 309 kilo tona u 2019. godini.

Ceo izveštaj... Ranking the World’s Sulfur Dioxide (SO2) Hotspots: 2019-2020

Region Balkana korišćenjem uglja za proizvodnju struje napravi 8,5 milijardi dolara zdravstvenog troška, od čega najviše trpe građani Srbije, izlažući se godišnjem trošku za narušeno zdravlje od 4 milijarde dolara. Zamislite da su ta sredstva uložena u obnovljive izvore energije?! opširnije...

Položen kamen temeljac novog termobloka u Kostolcu

20.11.2017.

Novi blok "Kostolac B-3", snage 350 megavata, najveća je investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije.
Očekivana godišnja proizvodnja novog bloka "Kostolac B-3" je oko 2,5 milijardi kilovat-časova električne energije. Ukupna vrednost druge faze projekta modernizacije TE "Kostolac B" je 715,6 miliona dolara, od čega su ulaganja u izgradnju novog bloka B-3 – 613 miliona dolara. Blok B bi trebalo da bude završen 2020. godine.
Saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta izgradnje novog bloka B-3 na lokaciji Termoelektrane "Kostolac B" dobijena je od Ministarstva zaštite životne sredine u oktobru 2017.
Projekat se realizuje uz uspešnu saradnju sa Rumunijom, u skladu sa konvencijom ESPOO o prekograničnom uticaju na životnu sredinu.
Tehničke karakteristike novog bloka podrazumevaju vrednost emisija u dozvoljenim graničnim vrednostima: sumpor-dioksid (SO2) ispod 150 mg/m3, azotni oksidi ispod 200 mg/m3 i praškaste materije ispod 10 mg/m3.

Izvor: RTS

Italija od 2025. bez elektrana na ugalj

26.10.2017.

Italija planira da do 2025. godine postepeno ugasi termoelektrane na ugalj, pridružujući se time trendu smanjivanja korišćenja uglja u zemljama Evropske unije. Nova energetska strategija predviđa da gotovo trećina ukupne potrošnje energije bude podmirena iz obnovljivih izvora, kao i veći broj vozila na alternativna goriva. Odluka vlade da potpuno prestane da koristi ugalj za proizvodnju električne energije usledila je posle sličnih planova Portugalije, Holandije i Velike Britanije, a saopštena je uoči klimatskih pregovora Ujedinjenih nacija u Bonu, najavljenih za novembar.
Predstavljajući novu energetsku strategiju u parlamentu, italijanski ministar industrije Karlo Kalenda izjavio je 24. oktobra da je vlada tražila od kompanije za prenos električne energije Terna da identifikuje potrebnu infrastrukturu. Najveća italijanska energetska kompanija Enel već je saopštila da neće više ulagati u nove elektrane na ugalj.
Nova energetska strategija Italije ima za cilj da do 2030. godine 27% ukupne bruto potrošnje energije bude podmireno iz obnovljivih izvora.
Prema novim planovima takođe bi bilo ubrzano uvođenje vozila koja koriste alternativna goriva i bio bi povećan broj stanica za punjenje električnih vozila na 19.000 u naredne dve godine.
Strategija se i dalje razmatra, a vlada bi trebalo da je odobri 7. novembra, piše EURACTIV.com.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju iz 2016, u Italiji se 15% struje dobija iz uglja, 42% iz gasa, a 39% iz obnovljivih izvora. U zemljama članicama te agencije obnovljivi izvori obezbeđuju u proseku 24% struje.
Cilj Italije je da do 2030. poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje na 48-50%, u proizvodnji toplotne energije na 28-30%, sa 19% 2015. godine, i u transportu na 17-19%, sa 6,4% pre dve godine.
Energetske kompanije u 26 od 28 zemalja članica EU potpisale su u aprilu 2017. inicijativu kojom su obećale da posle 2020. neće graditi nove termoelektrane. Grčka i Poljska su jedine zemlje koje nisu potpisale inicijativu.

Mnoge evropske zemlje nastoje da smanje proizvodnju struje sagorevanjem uglja. Finska i Poljska razmatraju nuklearnu energiju kao zamenu, dok druge države više ulažu u obnovljive izvore energije.

Istraživanje organizacije Grinpis (Greenpeace) i portala CoalSwarm.org pokazuje da je od 2010. godine postepeno zatvoreno gotovo 370 velikih termoelektrana na ugalj, što je jednako gotovo 500 milijardi dolara.

U najjačoj evropskoj ekonomiji Nemačkoj, klimatska i energetska politika bi mogla da ima veliki značaj u pregovorima o formiranju nove vlade, pošto bi partija Zeleni mogla da postane novi koalicioni partner konzervativaca kancelarke Angele Merkel.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Shutterstock.com

Elektrane na ugalj najveći zagađivači u Evropi

10.07.2017.

Elektrane na ugalj u Evropskoj uniji odgovorne su za najveći deo zagađenja kontinenta, pokazala je nova analiza Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Gledano po članicama, najveći industrijski zagađivač vazduha i vode u EU je Britanija a sledi Nemačka. Istovremeno blok dobro napreduje sa ostvarivanjem ciljeva evropske energetske i klimatske politike za kraj ove i sledeće decenije. Evropska agencija je za izveštaj "Ispuštanje zagađivača u prirodnu sredinu evropskog industrijskog sektora" obradila podatake o emisiji 35.000 industrijskih postrojenja iz 65 oblasti privrednih aktivnosti, uključujući elektrane, petrohemijske rafinerije i pogone za preradu metala iz 28 članica EU, Islanda, Lihtenštajna, Norveške, Švajcarske i Srbije.
Srbija je podatke dostavila na dobrovoljnoj osnovi i oni nisu uključeni u analizu.
Analiza je zasnovana na poslednjim raspoloživim podacima za 2015. godinu koji su nedavno dodati u Evropski registar ispuštanja i transfera zagađivača (E-PRTR).
Iako je ostvaren dobar napredak na putu ka ciljevima klimatske i energetske politike EU za 2020. i 2030, izveštaj je pokazao da su postrojeja na ugalj zaslužna za najveći deo emisije ugljen dioksida (CO2), sumpor dioksida (CO2) i azotnih oksida (NOx) u životnu sredinu.
Elektrana Belhatov u Poljskoj u 2015. je ispustila najveću količinu sva tri zagađivača dok su Draks (Drax) u Britaniji, Jenšvalde (Jänschwalde) u Nemačkoj i Kožienice (Kozienice) u Poljskoj na vrhu po svakom od ta tri zagađivača.
Kada je u pitanju ispuštanje CO2 u vazduh, od 10 najvećih industrijskih zagađivača, devet su elektrane a deseta je prerada metala, šest su u Nemačkoj, dva u Poljskoj i po jedan u Britraniji i Francuskoj.
Od 65 ekonomskih aktivnosti uključenih u Registar, elektrane na ugalj odgovorne su za najveće u Evropi emisije SO2 i NOx.
Ugalj je i dalje gorivo koje se najčešće koristi u velikim postrojenjima za sagorevanje - elektranama, rafinerijama ili velikim hemijskim fabrikama i čeličanama, iako poslednjih godina iskorišćena količina opada.
U poslednje vreme ta postrojenja su značajno unapredila ekološke performanse i u vazduh ispuštaju manju emisiju po potrošenoj jedinici energije.
Istovremeno je potrošnja biomase u postrojenima za sagorevanje, iako i dalje minorna, utrostručena između 2004. i 2015.
Prema analizi, polovina postrojenja odgovornih za najveće ispuštanje zagađenja u vazduh i vodu nalazi se u Velikoj Britaniji (14) a slede Nemačka (7) i Francuska i Poljska (5).
Podaci su pokazali i da su postrojenja za tretiranje otpadnih voda odgovorna za najveći deo azota, fosfora i organskog ugljenika ispuštenog u vodu. Najviše takvih zagađivača locirano je u Britaniji, Francuskoj i Španiji.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta