04.11.2020.
SAD su 04.11.2020. i formalno istupile iz Pariskog sporazume o klimatskim promenama. Tramp je tako konačno ispunio svoje obećanje dato još u kampanji za izbore 2016.
Izvor: Agencije
12.11.2017.
Poražavajući efekti klimatskih promjena su brojni i sve izraženiji a prednjače prirodne katastrofe koje su odnele hiljade života.
Sledeća interaktivna mapa je napravljana na osnovu baze podataka osiguravajuće kuće Munich RE.
Najmanji broj elementarnih nepogoda zabeležen je 1984. godine - 219, dok je najviši zabeležen 2016. godine - 772.
Cunami koji je 26. decembra 2004. godine pogodio Indoneziju, Indiju, Tajland, Šri Lanku, Maldive, Mijanmar, Maleziju i Bangladeš odneo je više od 220.000 života, dok je cunami koji je pogodio Japan 11. marta 2011. godine bio najskuplja prirodna katastrofa - 162 milijarde dolara!
Izvor: Agencije
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, klimatske promene, odnosno periodi suša i obilnih padavina, državu su u poslednjih 16 godina koštali pet milijardi evra.
Zamislite da su ta sredstva uložena u borbu protiv klimatskih promena i zaštitu životne sredine?!
24.10.2017.
Klimatske promene koštaju američki budžet milijarde dolara godišnje, a ta cifra može samo rasti kako razorne oluje, poplave, požari i suše budu postajali češći u narednim decenijama, saopštila je američka Kancelarija za odgovornost vlade.
Ta federalna agencija je u juče objavljenom izveštaju navela da je federalna vlada tokom poslednje decenije potrošila više od 350 milijardi dolara na programe pomoći posle prirodnih katastrofa i pokrivanje osiguranja useva i od poplava. U tu brojku nije uračunata cena tri velika ovogodišnja uragana i više požara, koji bi mogli biti medju najskupljima u američkoj istoriji.
U izveštaju se predvidja da će troškovi u budućnosti samo rasti i potencijalno do 2050. preći 35 milijardi godišnje. Navodi se da federalna vlada te troškove ne planira efikasno a finansijske rizike od troškova izazvanih klimom odredjuje kao "visoke".
"Federalna vlada nije strateški planirala rukovodjenje klimatskim rizicima korišćenjem informacija o mogućim ekonomskim posledicama klimatskih promena da bi izdvojila značajne rizike i odredila prikladan odgovor. Korišćenjem tih informacija, federalna vlada bi napravila prvi korak ka ustanovljavanju vladinih prioriteta za rukovodjenje tim rizicima", navodi se u izveštaju.
Istraživanje je radjeno na zahtev republikanske senatorke Suzan Kolins i demokratske senatorke Marije Kentvel.
Autori izveštaja su pregledali 30 vladinih i akademskih istraživanja o nacionalnim i regionalnim efektima klimatskih promena, a sa 28 eksperata je razgovarano o jakim i slabim tačkama tih istraživanja.
Prema navodima izveštaja, fiskalni efekti klimatskih promena će najverovatnije biti različiti u raznim delovima SAD.
Bela kuća i Agencija za zaštitu životne sredine, koje su dobile primerke izveštaja, nisu komentarisale.
Predsednik SAD Donald Tramp je više puta klimatske promene nazivao prevarom i povukao je SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, a ukinuo je i brojna ograničenja emisije štetnih gasova. Na mnoga odgovorna mesta je postavio ljude koji dovode u pitanje uticaj sagorevanja fosilnih goriva na globalno zagrevanje.
Izvor: Novinska Agencija BETA
18.07.2017.
Parlament u saveznoj američkoj državi Kaliforniji produžio je do 2030. godine stroge mere u borbi protiv klimatskih promena što je u suprotnosti sa odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da SAD napuste medjunarodni sporazum UN o klimi.
Odluka parlamenta Kalifornije predstavlja pobedu za demokratskog guvernera Džerija Brauna koji je vrlo angažovan u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Braun (79) izjavio je da Kalifornija koja je najnaseljenija američka savezna država, bude primer po poštovanju ciljeva medjunarodnog sporazuma o suzbijanju klimatskih promena, postignutog 2015. godine u Parizu.
Kalfornija se obavezala da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine.
Guvereneri Demokratske stranke u Njujorku, Kaliforniji i Vašingtonu su početkom juna, posle Trampove odluke o povlačenju SAD iz medjunarodnog sporazuma, saopštili da će formirati "Savezništvo za klimu".
Izvor: Novinska Agencija BETA
05.06.2017.
Potpisivanje Pariskog sporazuma od strane SAD za mene je bilo veliko iznenađenje. SAD su do sada bahato ignorisale preuzimanje bilo kakvih međunarodnih obaveza ulaganja u zaštitu životne sredine. Poznato je da su SAD i neke manje države odbile da ratifikuju Kjoto protokol. Pariski sporazum predstavlja zamenu za Kjoto protokol koji je prestao da važi. Glavni uspeh Pariskog sporazuma je u tome što su se po prvi put, sve zemlje, uključujući SAD i Kinu, obavezale da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Svaka zemlja je dostavila svoje nacionalne planove za smanjenje emisija do 2030. godine (INDC- Intended nationally determined contributions) koji su sastavni deo sporazuma. Sledeća slika prikazuje planirano smanjenje emisije SAD koje je dostavila prethodna, Obamina administracija na zalasku drugog mandata:
Vidi se da je planirano smanjenje emisije od 26-28 % u periodu 2020-2025. godina u odnosu na nivo iz 2005. godine. Posmatrano u političkom kontekstu, Barak Obama je potpisao sporazum na isteku svog drugog mandata, tako da bi se moglo pomisliti da je "uvalio kosku" svom nasledniku. Ipak, treba znati da zahvaljujući zalaganju SAD Pariski sporazum nije predvideo nikakve sankcije za neispunjavanje ciljeva navedenih u nacionalnom planu. Pre nekoliko dana novi predsednik Tramp napušta Pariski sporazum. Međutim, procedura napuštanja sporazuma traje taman dovoljno dugo da se ne može završiti za vreme četvorogodišnjeg mandata predsednika Trampa. Krajnji rezultat je da SAD uspešno izbegavaju preuzimanje međunarodnih obaveza koje se odnose na borbu protiv klimatskih promena već preko 20 godina, od 1997. godine od kada datira Kjoto protokol. Takođe, važno je napomenuti da je nešto ranije pre napuštanja Pariskog sporazuma, novi predsednik Tramp doneo odluku o odustajanju od programa za čistu energiju. Ovo nedvosmisleno potvrđuje opredeljenje nove američke administracije u ovoj oblasti.
Najveći emiteri gasova koji izazivanju efekat staklene bašte su Kina i SAD, koje čine preko 40 % ukupnih svetskih emisija, tako da svaki sporazum bez njihovog učešća nema mnogo smisla. Kada se posmatraju apsolutni iznosi Kina je ubedljivo na prvom mestu, ali emisija po glavi stanovnika je daleko najveća u SAD pa u Rusiji.
Kina je ratifikovala Pariski sporazum verovatno zbog toga što ima ogromne probleme sa zagađenjem i zdravljem stanovništva. Kina je osetila zastrašujuće posledice i tako na teži način uvidela svu besmislenost ubrzanog ekonomskog razvoja bez ulaganja u zaštitu životne sredine.
U SAD je situacija komplikovanija, posebno nakon dolaska na mesto predsednika klasičnog eksponenta krupnog kapitala. Gospodin Tramp je i sam iz sfere biznisa. Biznismeni nikada neće voditi iskreno brigu o zaštita životne sredine jer je to suprotno njihovim uskim ekonomskim interesima. To se posebno odnosi na one čiji se biznis zasniva na besomučnoj eksploataciji fosilnih goriva. Načela održivog razvoja njih mnogo ne zanimaju. Njihovi argumenti su isključivo ekonomske prirode: pad profita, gubitak radnih mesta i slično. To naravno nije tačno, jer najnoviji podaci pokazuju da je na globalnom nivou veza između ekonomskog rasta (BDP) i povećanih emisija sve slabija. Dakle, emisija CO2 po jedinici BDP-a opada što se lepo vidi na prethodnoj slici (desno).
Zarad svojih interesa, predstavnici krupnog kapitala su čak spremni da negiraju postojanje klimatskih promena, da ih pripisuju raznoraznim teorijama zavere, uprkos nedvosmislenim i očiglednim naučnim i praktičnim dokazima. Dovoljno je samo pogledati film Leonarda Dikapria "Before The Flood". Izlišno je navoditi obilje drugih podataka kao na primer da u SAD 200.000 ljudi umre godišnje zbog zagađenja vazduha.
Skupština Republike Srbije je 29. maja 2017. godine, usvojila Pariski sporazum i tako se obavezala da će ubuduće da doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Postavlja se pitanje kakva će biti sudbina Pariskog sporazuma i da li se nešto može učiniti bez novih dugotrajnih pregovora? Pošto krupni biznismeni jedino razumeju jezik novca, logično je da se rešenje mora tražiti u tom kontekstu, i da mora biti napisano tim jezikom.
Moguće rešenje je uvođenje odgovarajuće takse na proizvode iz SAD kako bi se izbegla nelojalna konkurencija. Dakle, sve zemlje koje su potpisale Pariski sporazum treba da uvedu taksu na sve proizvode iz SAD i tako osujete nameru SAD da sebi obezbede privilegovan položaj na tržištu izbegavanjem prihvatanja dela obaveza u zajedničkoj borbi protiv klimatskih promena.