Otpadne vode

Životna sredina i zdravlje: Ko muti vodu

11.03.2017.

U Srbiji se svakog dana stvara 3,5 miliona m3 otpadnih voda (40 m3/s).
Zone sanitarne zaštite vodoizvorišta Makiš.
Prof. dr Jovan Despotović sa Građevinskog fakulteta. Izdašnost cevastih i reni bunara opada svake godine za 100-120 l/s!!! To je takav alarm da bi u nekoj normalnoj sredini ljudi proglasili vanredno stanje.
Ako se ovako nastavi za 10-15 godina više nećemo imati vodu u bunarima. To bi bilo katastrofalno jer je to voda najboljeg kaliteta koja popravlja kvalitet vode koju pijemo. Ukoliko želimo da zadržimo količinu i kvalitet vode koju pijemo u Beogradu na sadašnjem nivou, moramo hitno da sredimo stanje u Makiškom i Sučinskom polju a ne da sužavamo zone sanitarne zaštite i dozvoljavamo besomučnu urbanizaciju.

Izvor: RTS

Treba znati prečistiti 2. deo

09.05.2016.

Aranđelovac - postrojenje...
Topola - postrojenje...
Gornji Milanovac, Metalac i Akvapura, industrijske otpadne vode...
Prof. dr Dragan Povrenović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta
Nova laboratorija na Tehnološko-metalurškom fakultetu...

Izvor: RTS

Treba znati prečistiti 1. deo

04.05.2016.

U Srbiji se svake sekunde generiše 40 m3 otpadnih voda. Na zadovoljavajući način se prečišćava svega 1,5% od ukupne količine proizvedenih otpadnih voda.
U beogradu se na 40 mesta ispušta 9 m3/s komunalnih otpadnih voda.
Za sada Srbija ima 37 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i više od 130 specijalizovanih postrojenja za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda.
Vrbas, Veliki bački kanal - najzagađeniji vodotok u Evropi...
Subotica, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda...
Prof. dr Dragan Povrenović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta

Izvor: RTS

Beograd na otpadnoj vodi

14.06.2016.

Trećina Beograđana nema kanalizaciju.
Kopenhagen ima 1,8 miliona stanovnika i pre 20 godina je bio na ivici bankrota ali je izabrao ekologiju i danas je jedini grad u Evropi gde se građani kupaju u primorskoj luci. Koštalo je nekoliko milijardi evra i trebalo je 10-15 godina.
U Srbiji se kolektor otpadnih voda (interceptor) gradi 35 godina. Dug je 13 km i proteže se od Ušća na Novom Beogradu preko Karaburme do Velikog sela gde je planirana izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Prokopavanje tunela je završeno 2012. godine čime je izgrađeno više od 50% kolektora.
Potrebno je 700 miliona evra za izgradnju kanalizacine infrastrukture i 300 miliona evra za 5 fabrika za preradu otpadnih voda koliko ima kanlizacionih slivova.
Srbija prerađuje svega 8% otpadnih voda. Od ukupno 23 postrojenja za prečišćavanje punim kapacitetom radi samo tri.

Izvor: N1

Ispuštanje otpadnih voda u Dunav - Novi Sad!

Otpadne vode najvećih gradova u Srbiji (Niš, Novi Sad i Beograd) se ispuštaju u reke jer ne postoje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Beograd je jedina prestonica u Evropi koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Otpadne vode u Srbiji i standardi EU

U Srbiji još nije razvijena ni svest a ni sistemi za sprečavanje zagađenja voda.
Samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanje u vodotokove. Za industrijske nema preciznih podataka.
U Srbiji se nalazi najzagađeniji vodotk u Evropi. To je Veliki bački kanal.
Samo 23 grada u Srbiji ima pogone za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Potrebno je da se izgradi više od 100 postrojenja.
Na sistem kanalizacije u zemljama EU je priključeno 90%, a u Srbiji samo 59% s tim što postoje područja koja uopšte nemaju kanalizaciju.
Beograd je jedina prestonica u Evropi koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, dok u nekim delovima grada nema izgrađenu kanalizacinu mrežu.
Više od 50% industrijskih postrojenja nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda pa se i one ispuštaju u reke.
Za dostizanje standarda EU u zaštiti voda Srbiji je potrebno 5.6 milijardi evra!
Srbija nije usvojila ni primenila ni polovinu od preko 600 standarda EU iz oblasti zaštite životne sredine.

Izvor: Produkcijska grupa Mreža - Evronet