Najviši pravni akt u RS u oblasti upravljanja otpadom je Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 36/2009, 88/2010 i 14/2016) koji uređuje vrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada, uslove i postupak izdavanja dozvola, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa, a podrazumeva sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. Na osnovu ovog zakona do sada je doneto oko 30 podzakonskih akata!
Drugi izuzetno važan zakon u ovoj oblasti je Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“, broj 36/09) koji uređuje uslove zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom, izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu, ekonomske instrumente, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. Ovaj zakon primenjuje se na uvezenu ambalažu, ambalažu koja se proizvodi, odnosno stavlja u promet i sav ambalažni otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korišćeni ambalažni materijal. Na osnovu ovog zakona do sada je doneto preko 10 podzakonskih akata.
Postoji veoma veliki broj propisa u oblasti upravljanja otpadom. Zakon o upravljanju otpadom ima 28 podzakonskih akata, a Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu ima 11 podzakonskih akata. Dakle, ukupno 39 podzakonskih akata dok direktiva ima samo 15! Postavlja se pitanje: da li je baš zaista neophodan ovako veliki broj propisa, prvenstveno podzakonskih akata? I da li su svi oni usklađeni sa pravnim tekovinama EU?
Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju („Službeni glasnik RS“, broj 80/11) u poglavlju koje se odnosi na upravljanje otpadom konstatuje da zakonodavstvo Republike Srbije koristi koncepte koji nisu u potpunost usaglašeni sa onim koji se koriste u EU. Zakon o upravljanju otpadom predviđa previše uredbi koje ne postoje u pravnim tekovinama EU i čije je postojanje diskutabilno. Nasuprot tome, neka druga pitanja (sekundarni proizvodi, kraj životnog ciklusa otpada, bio-otpad, dileri ili brokeri otpada) nisu obrađena.
Jedno od ključnih načela Zakon o upravljanju otpadom je hijerarhija upravljanja otpadom. Zakon o upravljanju otpadom u članu 6. definiše da hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:
Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada najefektivnije rešenje za životnu sredinu. Međutim, tamo gde dalje smanjenje nije praktično primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskorišćeni ponovo, bilo za istu ili drugu namenu. Ukoliko ta mogućnost ne postoji, otpad se dalje može iskoristiti kroz reciklažu ili kompostiranje, ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajuće rešenje otpad treba odložiti na deponiju.