okt-2018.
Vrlo interesantan pogled na obnovljive izvore energije koju je uradio Prof. dr Branislav Đorđević sa Građevinskog fakulteta.
Nije tačno, a ekonomski i ekološki je štetno, uopštavanje da svi izvori energije iz prirode – sunce, vetar, voda, biomasa – proizvode obnovljivu energiju. Tačan zaključak se može dobiti ako se analiziraju bilansi primarne energije utrošene za izradu i održavanje takvih uređaja i energije koja će se njima dobiti. Na sličan način treba razmatrati pitanje: Da li su takvi uređaji ekološki čisti i da li doprinose smanjenju emisije „gasova staklene bašte”.
Pošto u Srbiji nema zemljišta koje se ne bi moglo iskoristiti za poljoprivredu ili za uzgoj kultivisanih šuma, solarni su mogući i poželjni samo na krovovima.
Glorifikacija vetrogeneratora kao „ekološki čiste energije” nije zasnovana na realnosti. Takva pohvala se može primeniti za vetroparkove u plićacima Severnog mora gde ti objekti ne smetaju I gde duvaju postojani vetrovi.
Okvirne analize pokazuju da je vreme vraćanja primarne energije utrošene za građenje solarnih uređaja ne manje od 15 godina. Vreme mogućeg korišćenja takvih uređaja nije duže od 20-25 godina, tako da se najveći deo vremena takvih elektrana troši na vraćanje primarne energije utrošene za njenu izradu i ugradnju. Ako se uzmu u obzir i visoki energetski troškovi održavanja solarnih uređaja (ogledala u prvom pristupu ili panela u drugom), pokazatelj efektivnosti postaje još nepovoljniji. I što se ne sme zaboraviti: solarna elektrana mora da bude udvostručena sa odgovarajućom klasičnom elektranom, čiji je rad neizbežan noću i kada je vreme oblačno. Znači, pomenuti energetski utrošci za izgradnju SE su dodatni, pored onih koji su neizbežni za klasičnu elektranu koja je i dalje potrebna.
Prema podacima Svetske organizacije zahranu FAO), mlada kultivisana bukova šuma sa 1 hektara emituje oko 300.000 m3 kiseonika, a veže organski oko 150 t ugljenika.
Veoma je sporno, međutim, korišćenje biomase u tzv. velikoj energetici, za realizaciju većih elektrana na biogas ili za masovnu proizvodnju tečnih biogoriva.
Besmislenost odluke da se bioenergija masovno pretvara u druge energetske vidove, kao zamena za derivate nafte – etanol i biljna ulja, očituje se kada se analiziraju energetski bilans.
Izvor: http://galaksijanova.rs
24.05.2017.
U sektoru obnovljivih izvora energije u 2016. radilo je 9,8 miliona ljudi, što je skoro dva puta više nego 2012. godine, saopštila je danas Medjunarodna agencija za obnovljive izvore Irena, sa sedištem u Abu Dabiju.
Direktor Irena Adnan Amin rekao je da se nada da će broj ljudi koj rade u sektoru obnovljivih izvora do 2030. dostići 24 miliona, i nadomestiti gubitak radnih mesta u sektoru fosilnih goriva, i postati vodeći motor ekonomskog razvoja u svetu, preneo je AFP.
U izveštaju pod nazivom "Obnovljivi izvori i radna mesta - godišnji bilans 2017" Irena ističe se da je u ovom sektoru pre samo pet godina radilo pet miliona osoba.
Do udvostručenja broja zaposlenih došlo je zahvaljujući "smanjenju troškova i usvajanju povoljnih politika koje su podstakle investicije i rast", navodi se u izveštaju.
Ukoliko se izuzmu velike hidroelektrane, u ovom sektoru radi 8,3 miliona ljudi, navodi se u izveštaju.
Najveći broj radnih mesta u obnovljim izvorima imaju Kina, Brazil, SAD, Indija, Japan i Nemačka, pri čemu je u Kini u 2016. broj radnika u obnovljivim izvorima porastao za 3,4 odsto na 3,46 miliona, navodi AFP.
U EU je u obnovljivim izvorima zaposleno 1,2 miliona ljudi, navjviše u Nemačkoj (340.000) i Francuskoj (171.000), preneo je EurActiv.rs.
Najviše zaposlenih u svetu je u sektoru solarne energije, skoro 3,1 milion ljudi a slede tečna biogoriva (1,7 miliona), velike hidroelektrane (1,5 miliona), energija vetra (1,2 miliona), solarno grejanje i hladjenje (828.000), čvrsta biomasa (723.000), biogas (333.000), malehidroelektrane (211.000), geotermalna energija (182.000) i sunčeva koncentrovana snaga 23.000.
U EU su segmenti koji najviše zapošljavaju energija vetra (oko 323.000) i čvrsta biomasa (oko 333.000).
Najviše zaposlenih je u Kini - 3,95 miliona, a ova zemlja prednjači u više sektora - velikim solarnim izvorima (skoro dva miliona), energija vetra (509.000), solarno grejanje i hladjenje (690.000).
U izveštaju se ističe i da se 62 odsto radnih mesta u obnovljivim izvorima u svetu nalazi u Aziji, pre svega zahvljujući tome što se na ovom kontinentu sve više radi na instaliranju i proizvodnji. U tome prednjače Malezija i Tajland, koji su postali svetski centar za proizvodnju solarnih sistema, preneo je AFP.
Izvor: AFP
24.05.2017.
Inženjeri Tehnološkog univerziteta u Ajnhovenu, Holandija, projektuju zvučne barijere duž autoputa koje su ujedno i fotonaponski prijemnici. Barijere će biti prijemnici sunčeve svetlosti (lumniscent solar concentrator – LSC). Prijemnici prihvataju sunčevu svetlost i usmeravaju ih ka ivicama obojenih panela gde su uobičajene solarne ćelije koje svetlost pretvaraju u električnu energiju.
Michael Debije iz Odeljenja za hemijsku energiju i hemiju kaže da su paneli jeftini, mogu biti u bilo kojoj boji, izdržljivi su i mogu da rade i po oblačnom vremenu. „To znači da imaju ogroman potencijal“, rekao je.
Ova istraživačka grupa sprovela je celogodišnje testove na dva poteza zvučnih barijera širine 5 m i visine 4,5 m. Paneli su delimično pokriveni LSC, a delimično poluprovidnim panelima sa konvencionalnim solarnim ćelijama. Istraživači će sada uporediti rezultate ovih dveju tehnologija.
Tim testom će se odrediti koliko se struje može dobiti od panela LSC u raznim uslovima, kao i kako izdržavaju eventualni vandalizam.
Izvor: obnovljiviizvorienergije.rs
21.05.2017.
Švajcarci su na referendumu podržali plan Vlade da se obezbijedi više milijardi dolara u subvencijama za obnovljivu energiju, zabrani gradnja novih nuklearnih elektrana i pomogne problematičnim energetskim kompanijama. Prema preliminarnim podacima, na referendumu se pozitivno izjasnilo 58,2 odsto glasača.
"Rezultati pokazuju da stanovništvo želi novu energetsku politiku, a ne nove nuklearne elektrane", rekla je ministarka za energetiku Doris Lutar.
Novi predlog zakona trebalo bi da stimuliše obnovljive izvore energije - vodu, vetar, sunce, geotermalne izvore i biomasu.
Vladina energetska strategija ima cilj da se do 2050. godine zatvori i demontira pet nuklearnih reaktora koji proizvode oko trećine struje u Švajcarskoj jer se bliži kraju njihov "životni vek".
Po tom planu, prosečna potrošnja energije po osobi bi do 2020. bila smanjena za 16 odsto, a do 2035. za 43 odsto.
Projekat revizije zakona o energetici je rezultat procesa koji je otpočeo posle nesreće u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima u martu 2011.
U parlamentu predlog ne podržava jedino najveća stranka, Švajcarska narodna partija koja je i zahtevala današnji referendum.
Oni tvrde da bi prelazak na druge oblike snabdevanja bio preskup, da bi ugrozio snabdevanje Švajcarske energijom i "unakazio" netaknutu prirodu novim vetroturbinama i solarnim panelima. U kampanji protiv plana ta partija je navodila da bi sprovođenje tog plana koštalo 200 milijardi franaka do 2050.
Švajcarci su novembra prošle godine odbacili predlog da se ubrza zatvaranje nuklearnih elektrana i da tri od pet reaktora budu isključena već ove godine.
Izvor: Agencije