Green And Naturale Environment - GANE

Nalazite se na portalu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.
Na ovom mestu ćete naći najnovije informacije iz ove oblasti ali i mnogo više od toga.

Ubrzani razvoj čovečanstva i neprestani rast svetske populacije sve više ugrožavaju životnu sredinu i dovode do pogoršanja kvaliteta životne sredine. Razvoj industrije i tehnologije direktno uzrokuju zagađivanje životne sredine i konstantno povećavaju opterećenje životne sredine. Socijalne promene takođe dovode do povećanja opterećenja životne sredine zbog sve većeg grupisanja stanovništva u gradovima. Socijalne promene deluju i indirektno tako što viši standard zahteva povećanu potrošnju svih resursa. Naravno, sve je uslovljeno i povećanom potrošnjom energije. Kombinacija navedenih faktora, ne samo da dovodi do ozbiljne degradacije životne sredine, već predstavlja i veliki izazov održivom razvoju društva.

Inženjerstvo zaštite životne sredine
Green And Naturale Environment - GANE

Modelovanje atmosferske disperzije zagađujućih materija
Modelovanje udesa - ALOHA
Projektovanje i konsalting u oblasti zaštita životne sredine.
Izrada Studija o proceni uticaja na životnu sredinu
Integrisana dozvola - Izrada zahteva i prateće dokumentacije

Izrada tehnoloških projekata za:
- prečišćavanje otpadnih voda,
- proizvodnja vode za piće,
- prečišćavanje vazduha,
- tretman otpada,
- reciklažni centri…

Izrada tehničke dokumentacije potrebne za dobijanje građevinske dozvole po sistemu ključ u ruke:
- prethodne studije opravdanosti,
- studije opravdanosti,
- generalni projekat,
- idejna rešenja,
- idejni projekat,
- glavni projekat...

Otpadne vode:
- izrada idejnog rešenja za konkretan problem,
- projektovanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda,
- nabavka opreme.

Upravljanje otpadom:
- izrada planova upravljanja otpadom za preduzeća i jedinice lokalne samouprave,
- izrada godišnjih izveštaja o otpadu,
- Izrada zahteva za izdavanje dozvole za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada,
- Izrada zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje opasnog i neopasnog otpada,
- Izrada zahteva za izdavanje dozvole za prekogranično kretanje opasnog i neopasnog otpada.

Zagađenje iz fabrike MEI TA u Obrenovcu-Barič

24.04.2019.

Podsticaji stranim investitorima, pored niza negativinih efekata, kao posledicu imaju i zastrašujuće zagađivanje životne sredine!
Visoko 4. mesto na listi po visini subvencija zauzima kineska kompanija Mei Ta Europe, fabrika izgrađena u Obrenovcu-Barič 2015. godine:
- 27.273 € po radnom mestu.
- Investicija od 60 mil € Za 770 radnih mesta a od toga je 21.000.000 € iz budžeta Republike Srbije!
Znači strani investitor samo od subvencija 11 godina može da isplaćuje platu od 200€!
Potpuno je neprimeren ovakav odnos prema životnoj sredini i građanima koji žive u neposrednoj blizini fabrike. Takođe je nedopustiv tolerantan odnos države koja dopušta da strani investitor ostvaruje ekstra profit na račun zdravlja građana i zagađivanja životne sredine!
Kina ulaže 36 biliona $ širom sveta u elektrane na ugalj! Naravno sve u nerazvijene zemlje. Među njima je i Srbija.
Istovremeno je lider po izgradnji obnovljivih izvore energije, ali u svojoj zemlji.
Očigledno je da svetske sile kolonizuju male i nerazvijene zemlje. Jedan od načina je preko prljavih tehnologija.


Pre potopa

Fascinantni dokumentarni film "Pre potopa" imao je svetsku premijeru 30. oktobra 2016. godine. Lenardo Dikaprio je ponovo na Titaniku ali mnogo većem. Dobitnik Oskara, aktivista za zaštitu životne sredine i ambasador mira Ujedinjenih nacija vodi nas kroz ovaj film i pokušava da ukaže na ozbiljnost situacije u kojoj se planeta nalazi zbog klimatskih promena. Film možete pogledati na ovom linku...

Opširnije...

Neformalni sakupljači

Na snimku se vidi jedna od mnogih nesanitarnih deponija u Srbiji. Mnogobrojni "neformalni sakupljači otpada" bukvalno vode borbu za svaki komad metala. Individualni sakupljači sekundarnih sirovina ili, kako se u poslednje vreme nazivaju, "neformalni sakupljači otpada", nisu definisani nijednim propisom. Oni kao da ne postoje, a opšte je poznato da itekako postoje.
Poslednjim izmenama Zakona o upravljanju otpadom definisan je termin nesanitarna deponija:
nesanitarna deponija - smetlište jeste mesto gde jedinice lokalne samouprave odlažu otpad u polukontrolisanim uslovima, kojim upravlja javno komunalno preduzeće i koje ima određenu infrastrukturu (ogradu, kapiju, buldožer), a telo deponije nije izgrađeno u skladu sa propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije (nema vodonepropusni sloj, drenažni sistem za odvođenje otpadnih voda i dr.);
Ali, problem uvođenja u sistem "neformalnih sakupljača otpada" nije ni dotaknut. Postavlja se pitanje kako će se država izboriti sa ovim problemom? I da li se uopšte nešto radi po tom pitanju?

Bez komentara!

Godinama se zalažem za postavljanje video nadzora na kritičnim mestima. Osnovni problem je što nadležni organi ne mogu da vode postupak protiv nepoznatog počinioca. Zato je postavljanje video nadzora jedini način da se tačno identifikuje počinilac ovakvih zločina. Zatim je neophodno drastično kažnjavanje i javno izvrgavanje ruglu počinioca ovakvih zločina.
Kritična mesta su odavno poznata, ima ih mnogo, i sigurno se ne mogu odjednom sva pokriti video nadzorom. Za početak bi bilo dovoljno postaviti video nadzor samo na nekim mestima, ali tako da se kamera ne može baš tako lako primetiti. Izricanje prve kazne i objavljivanje identiteta i fotografije počinoca bi dalo velike rezultate.
Borba protiv divljih deponija je veoma težak posao i već godinama ne daje apsolutno nikakve rezulate, bez obzira što se značajna sredstva troše u tu svrhu. Beskonačno uklanjanje divljih deponija koje se vrlo brzo ponovo formiraju na istom mestu je skupo i ne daje rezultate. Predloženo rešenje je neuporedivo jeftinije i elegantnije.

Da li ćemo kupovati i čist vazduh? Ako ovako nastavimo, sigurno hoćemo.

Nekada je i flaširana voda bila predmet podsmeha. Kako stvari stoje, biće slično i sa vazduhom.
Jedna kanadska firma već uveliko prodaje čist vazduh, najviše Kinezima, naravno. Kanister svežeg, planinskog vazduha košta 10 do 20 dolara. Kompanija puni ogromne kanistere kompresovanog vazduha na Stenovitim planinama kod Banffa i Lake Louisa pa ih onda „pretače“ u manje kanistere koji se prodaju širom sveta. Najbolji klijent je Kina zbog ogromnog zagađenja vazduha. Sve češće se u većim kineskim gradovima objavljuje crveni stepen uzbune za zagađenost i smog što podrazumeva zabranu rada fabrika, ograničavanje kretanja automobila, ali i prestanak rada škola.

Izvor: Agencije

images

Užice u dec-2015. godine!

Nekontrolisano zagađivanje u samom centru Užica. Posledica neodgovornog ponašanja pojedinaca i državnih organa. Postavlja se pitanje zašto ne reaguju inspekcijski organi?
Poznato je da svake godine u zimskom periodu dolazi do povećanih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, najviše u gradovima. Užice je posebno osetljivo jer leži u kotlini pa su i posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu mnogo veće. Zaista je teško naći opravdanje za ovakve neodgovorne postupke jer se radi o poznatoj i predvidivoj situaciji. Zato se nameće jedino mogući zaključak da nije bilo volje da se problem rešava na vreme, ali i o velikom neznanju i totalnom odsustvu svesti o posledicama zagađivanja vazduha.

Izvor: Prvi Radio Užice

Briketi od KUKUROZOVINE sa rupom - najbolje i najeftinije gorivo

Ne samo od kukuruzovina već i od slame i drugih biljnih ostataka. Rupa je važna zbog boljeg sagorevanja. Tona ovog briketa menja 4 m3 drveta. Biomasa se presuje na 200 bara. Proces se sastoji iz mlevenja, zagrevanja, presovanja i ekstrudiranja. Kapacitet briketirke je 120-170 kg/h koja radi već 6 godina u Banatskom Karlovcu. Od 4 tone kukuruzovine po hektaru dobija se 3.5 tone briketa.
Na briket se plaća PDV a na biodizel akciza. Električna energija dobijena iz obnovljivih izvora ima subvencionisanu cenu. To su velike nelogičnosti koje bi trebalo što pre promeniti.

Izvor: Bolja zemlja TV "Happy"

TOP 10 emitera CO2

Kina i SAD emituju oko 40 % ugljen-dioksida.

Procentualno učešće u godišnjoj emisiji CO2
Država  % CO2 
CHINA  25.64 
USA  17.84 
INDIA  5.27 
RUSSIA  5.17 
JAPAN  3.61 
GERMANY  2.52 
CANADA  1.78 
SOUTH COREA  1.74 
IRAN  1.73 
UK  1.71 

Ko prlja Južnu Moravu?

Pre 50 godina u Moravi su živeli rakovi i školjke. Danas izgleda sablasno! To se najbolje može videti u filmu Tuzna Morava 2 - Stara se majka ne laze. Na ovom linku možete pogledati ceo film.
Ovde je tad insert iz filma sa veoma poučnim i zlata vrednim komentarima građana. Može se videti kako građani gledaju na ovaj problem i kako se država odnosi prema ovom problemu. Ali, mogu se čuti i vrlo ozbiljni komentari: "Ali priroda će da uzvrati! Zemljotresi i ostalo... sve se to vraća nama!"

Vinča - sve je ovde nestvarno!

Nedavno je u emisiji "Beograd za početnike" emitovan jedan zaista nadrealan prilog o deponiji Vinča. O najvećoj deponiji u Srbiji se mnogo toga zna, ali da postoji na desetine hiljada ptica, sigurno ne. I to kakvih ptica!
Dominiraju galebova iz susednih ali i iz udaljenih zemalja: Italije, Hrvatske, Ukrajine, Mađarske, čak i iz Estonije. Izbrojano je neverovatnih 43.000 galebova koji se svakodnevno hrane na deponiji. Od toga je 4.000 morskih galebova među kojima ima i retkih vrsta. Još se mogu videti orlovi, sokolovi i rode.
Pored ogromnog broja ptica može se primetiti i veliki broj individualnih sakupljača sekundarnih sirovina.

Da li će Tramp pregrejati planetu

Novi američki predsednik Donald Tramp klimatske promene smatra „prevarom” i „ujdurmom Kine da naruši američku konkurentnost”. Tramp preti da će povući američki potpis sa pariskog dogovora i time srušiti mukotrpno postignuti međunarodni konsenzus.
Pariski klimatski sporazum stupio je na snagu 4. novembra 2016. godine. Uslov za to bio je da ga ratifikuje najmanje 55 zemalja koje zajedno zagađivanju atmosfere doprinose sa više od 55 odsto. Kroz prvi cilj prošlo se još početkom ove godine, a drugi je dostignut 5. oktobra, kada je sporazum „overen” u Evropskom parlamentu.
Proceduru ratifikacije obavilo je dosad 97 zemalja, među njima i najveći zagađivači: Kina i SAD koje zajedno emituju oko 38 odsto „gasova staklene bašte”.

Image 1
images

Promenili ustav zbog vode

Zastupnici slovenskog parlamenta u četvrtak su izglasovali promjenu ustava kojem je građanima zajamčeno pravo na pitku vodu kao javno dobro.
Odluku koju su zastupnici izglasovali potrebnom dvotrećinskom većinom pozdravio je premijer Miro Cerar, rekavši da je slovenska voda zdrava i pitka, izvori i zalihe vode su veliki, što je važno budući da to postaje sve dragocjeniji prirodni resurs.
Njena će zaštita u ustavu onemogućiti eventualne pritiske za komercijalizaciju vodoopskrbe kojima bi zemlja mogla biti izložena od stranih država ili multinacionalnih kompanija, rekao je Cerar.
“Naša je poruka da želimo da nam djeca i unuci žive i čistom okolišu i piju zdravu slovensku vodu koja će ostati naša”, kazao je Cerar.

Opširnije...

Izvor: jutarnji.hr

Kina i SAD potpisale Pariski sporazum

SAD i Kina, dva najveća svetska emitera štetnih gasova, ratifikovali su ključni klimatskih sporazum postignut u Parizu prošle godine.
Kina je odgovorna za jednu četvrtinu svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte, a SAD je na drugom mestu sa nešto više od 15 odsto, pa je njihovo učešće u borbi protiv klimatskih promena od ključnog značaja.

Izvor: Agencije

images
images

Crvena reka u Rusiji

Reka Daldikan u Rusiji, koja protiče kroz industrijski grad Noriljsk iznad Arktičkog kruga, promenila je svoju uobičajenu plavo-zelenu boju u jarku nijansu crvene. Uzrok je najverovatnije metalurška fabrika „Norilsk Nikel” najveći svetski proizvođač nikla i paladijuma. Grad Noriljsk je industrijski centar i jedan od najzagađenijih gradova Rusije.
Ruski ministar prirodnih resursa i ekologije je naredio istragu koja će utvrditi tačan uzrok na osnovu čega će se preduzeti potrebne mere.

Izvor: Agencije

Modelovanje buke
Modelovanje atmosferske disperzije zagađujućih materija
TENT je 9. na Svetu po emisiji SO2!!!
Izveštaj o upravljanju otpadom za period 2011 - 2019. godina
Dan ekološkog duga
OPASAN OTPAD U SRBIJI!!!
SAD NAPUSTILE PARISKI SPORAZUM O KLIMI!
Više od 10 miliona zaposlenih u sektoru obnovljive energije
Zvučna barijera duž autoputa – fotonaponski prijemnik
Promena klime seli šume u SAD
Švajcarska prelazi na obnovljive izvore energije
Otpadne vode u Srbiji i standardi EU
Prepune bolničke čekaonice dece zbog zagađenja vazduha!
Moje pravo - Životna sredina
Zagađenje vazduha u zimskom periodu

Danijelina zubarska ordinacija baner besplatni domeni .iz.rs

baner za analize