Nalazite se na portalu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.
Na ovom mestu ćete naći najnovije informacije iz ove oblasti ali i mnogo više od toga.
Ubrzani razvoj čovečanstva i neprestani rast svetske populacije sve više ugrožavaju životnu sredinu i dovode do pogoršanja kvaliteta životne sredine. Razvoj industrije i tehnologije direktno uzrokuju zagađivanje životne sredine i konstantno povećavaju opterećenje životne sredine. Socijalne promene takođe dovode do povećanja opterećenja životne sredine zbog sve većeg grupisanja stanovništva u gradovima. Socijalne promene deluju i indirektno tako što viši standard zahteva povećanu potrošnju svih resursa. Naravno, sve je uslovljeno i povećanom potrošnjom energije. Kombinacija navedenih faktora, ne samo da dovodi do ozbiljne degradacije životne sredine, već predstavlja i veliki izazov održivom razvoju društva.
KO NE DAJE ZA EKOLOGUJU DAĆE ZA ONKOLOGIJU!
Inženjerstvo zaštite životne sredine Green And Naturale Environment - GANE
Modelovanje atmosferske disperzije zagađujućih materija
Modelovanje udesa - ALOHA
Projektovanje i konsalting u oblasti zaštita životne sredine.
Izrada Studija o proceni uticaja na životnu sredinu
Integrisana dozvola - Izrada zahteva i prateće dokumentacije
Izrada tehnoloških projekata za:
- prečišćavanje otpadnih voda,
- proizvodnja vode za piće,
- prečišćavanje vazduha,
- tretman otpada,
- reciklažni centri…
Izrada tehničke dokumentacije potrebne za dobijanje građevinske dozvole po sistemu ključ u ruke:
- prethodne studije opravdanosti,
- studije opravdanosti,
- generalni projekat,
- idejna rešenja,
- idejni projekat,
- glavni projekat...
Otpadne vode:
- izrada idejnog rešenja za konkretan problem,
- projektovanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda,
- nabavka opreme.
Upravljanje otpadom:
- izrada planova upravljanja otpadom za preduzeća i jedinice lokalne samouprave,
- izrada godišnjih izveštaja o otpadu,
- Izrada zahteva za izdavanje dozvole za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada,
- Izrada zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje opasnog i neopasnog otpada,
- Izrada zahteva za izdavanje dozvole za prekogranično kretanje opasnog i neopasnog otpada.
Nesreća kod Pirota! Curi amonijak!
26.12.2022.
U nedelju (25. decembra) oko 17.30 časova na oko 10 km od Pirota iz šina su iskočili vagoni kompozicije teretnog voza koji je prevozio amonijak. U kompoziciji je bilo 20 cisterni sa oko 900 tona amonijaka. Četiri vagona su se prevrnula, dok je samo iz jednog došlo do curenja amonijaka u spoljašnju sredinu.
U Pirotu je proglašena vanredna situacija.
Tužilaštvo je pokrenulo istragu.
I ove godine požar na deponiji u Vinči!!!
14.08.2021.
Već sedmi dan situacija na deponiji se ne smiruje. Veći deo Beograda je prekriven dimom. Zdravlje građana je ugroženo.
08.08.2021.
TENT je 9. na Svetu po emisiji SO2!!!
11.10.2020.
Termoelektrana Nikola Tesla u Obrenovcu je 9. na Svetu po emisiji SO2 sa emitovanih 197 kilo tona u 2019. godini kada su u pitanju elektrane na ugalj.
TENT je 24. kada se uključe sve druge elektrane.
Srbij zauzima 18. mesto na Svetu po emisiji SO2 sa 349 kilo tona u 2018. i 309 kilo tona u 2019. godini.
Izveštaj o upravljanju otpadom za period 2011 - 2019. godina
sep-2020.
Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila godišnji izveštaj o upravljanju otpadom u Republici Srbiji za period 2011 - 2019. godina. Podaci o upravlјanju otpadom u Republici Srbiji se prikuplјaju u skladu sa Zakonom o upravlјanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016). Izveštavanjem su obuhvaćene sve vrste otpada, osim onih navedenih u članu 4. Zakona - Izuzeci od primene. Izveštajem je obuhvaćeno više od 4500 postrojenja koja su dostavile podatke.
MEI TA ispušta najopasnije otpadne vode direktno u Savu!
avg-2019. - fotografija preuzeta sa društvenih mreža
Kineski investitor pored zagađenja vazduha nemilosrdno zagađuj i naše reke.
Najopasnije industrijske otpadne vode iz livnice se ispuštaju direktno u reku Savu bez ikakvog prečišćavanja. Samo 400 metara nizvodno se nalazi vodozahvat fabrike vode u Bariču koja snabdeva sva okolna sela pijaćom vodom.
Ovde postoji još jedan veliki problem. Zaštitni nasip - takozvana dolma je probušena da bi se sprovela cev kroz koju se ispuštaju otpadne vode. Dakle, oštećen je vodozaštitni objekat što je takođe ozbiljno krivično delo. Upravo je ovaj nasip zaštitio sela preko kolubarskog mosta od poplave tokom katastrofalnih polava koje su zahvatile Obrenovac 2014. godine.
Cevovod koji vodi od fabrike do same obale u reku Savu je naravno podzemni, tako da se ne može ništa videti sa prilazne strane. Tek sa druge strane nasipa, u žbunju i šipražju se može videti mesto ispusta. Očigledno je uložen veliki napor da se sakrije ispust otpadnih voda, ali ova fotografija iz vazduha dobro prikazuje celu situaciju.
Na drugoj slici prikazana je satelitski snimak na kome se može videti položaj ispusta otpadnih voda i rastojanje do vodozahvata vodovoda Barič.
Potpuno je neprimeren ovakav odnos prema životnoj sredini i građanima koji žive u neposrednoj blizini fabrike. Takođe je nedopustiv tolerantan odnos države koja dopušta da strani investitor ostvaruje ekstra profit na račun zdravlja građana i zagađivanja životne sredine!
Dan ekološkog duga je 29-jul
29.07.2019.
To znači da smo potrošili resurse planete za ovu godinu i da od 29-jula živimo na veresiju.
Podsticaji stranim investitorima, pored niza negativinih efekata, kao posledicu imaju i zastrašujuće zagađivanje životne sredine!
Visoko 4. mesto na listi po visini subvencija zauzima kineska kompanija Mei Ta Europe, fabrika izgrađena u Obrenovcu-Barič 2015. godine:
- 27.273 € po radnom mestu.
- Investicija od 60 mil € Za 770 radnih mesta a od toga je 21.000.000 € iz budžeta Republike Srbije!
Znači strani investitor samo od subvencija 11 godina može da isplaćuje platu od 200€!
Potpuno je neprimeren ovakav odnos prema životnoj sredini i građanima koji žive u neposrednoj blizini fabrike. Takođe je nedopustiv tolerantan odnos države koja dopušta da strani investitor ostvaruje ekstra profit na račun zdravlja građana i zagađivanja životne sredine!
Kina ulaže 36 biliona $ širom sveta u elektrane na ugalj! Naravno sve u nerazvijene zemlje. Među njima je i Srbija.
Istovremeno je lider po izgradnji obnovljivih izvore energije, ali u svojoj zemlji.
Očigledno je da svetske sile kolonizuju male i nerazvijene zemlje. Jedan od načina je preko prljavih tehnologija.
Izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine
20.10.2018.
Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine. Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 76/2018 od 12.10.2018. godine, a stupio je na snagu 20.10.2018. -
Izmene i dopune Zakona o zastiti zivotne sredine 76-2018
Ceo zakon sadrži samo 4 člana. Izmenama je omogućeno još 3 izuzetka od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa za trošenje budžetskih sredstava, u ovom slučaju tzv. eko dinara i to:
za finansiranje nabavki bioloških, biotehničkih i hemijskih sredstava i preparata, potrebnih radi suzbijanja štetnih organizama (životinjskih, biljnih i dr.), njihovih zajednica i staništa, nosioca virusa, koji predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći Evropske unije u skladu sa članom 89. st. 3. i 4. ovog zakona, kao i nepredviđenih troškova vezanih za realizaciju tih projekata;
za sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih finansijskih izvora koji zahtevaju sufinansiranje;
Prva stavka znači da se od sada mogu legalno finansirati akcije suzbijanja komaraca, glodara i slično iz namenskih sredstava prikupljenih od ekoloških taksi (eko dinar). Do sada je to rađeno ali nije bilo u skladu sa zakonom.
Druga i treća stavka omogućavaju da se bez ikakvog javnog konkursa mogu iz eko dinara sufinansirati svi projekti koji se finansiraju iz inostranih izvora. I to tokom čitavog projektnog ciklusa, kako za pripremu projekta, tako i za realizaciju projekta. Čak i za finansiranje nepredviđenih troškova vezanih za realizaciju tih projekata.
Nakon ukidanja namenskog karaktera eko dinara 2015. godine, ovo predstavlja nastavak urušavanja sistema finansiranja zaštite životne sredine, a samim tim, i celog sistema.
Opasan otpad i to 25 tona sakrivenih u buradima i kontejnerima, ležali su najmanje nekoliko meseci na pet metara dubine - u dvorištu jedne privatne firme u selu Vukićevica.
Prve prijave građana komunalni inspektori su dobili još u avgustu. Potom se u istragu uključila i Bezbednosno Informativna Agencija. Iako su iz MUP-a tek juče obavestili javnost o hapšenju 56-godišnjeg vlasnika parcele, tužiteljka kaže da je sve završeno polovinom meseca.
Izvor: Agencije
U posljednjih 15 godina, svet su pogodile najsmrtonosnije i najskuplje prirodne katastrofe svih vremena.
12.11.2017.
Poražavajući efekti klimatskih promjena su brojni i sve izraženiji a prednjače prirodne katastrofe koje su odnele hiljade života.
Sledeća interaktivna mapa je napravljana na osnovu baze podataka osiguravajuće kuće Munich RE.
Najmanji broj elementarnih nepogoda zabeležen je 1984. godine - 219, dok je najviši zabeležen 2016. godine - 772.
Cunami koji je 26. decembra 2004. godine pogodio Indoneziju, Indiju, Tajland, Šri Lanku, Maldive, Mijanmar, Maleziju i Bangladeš odneo je više od 220.000 života, dok je cunami koji je pogodio Japan 11. marta 2011. godine bio najskuplja prirodna katastrofa - 162 milijarde dolara!
Izvor: Agencije
Istraživanje: Opštine i gradovi nenamenski troše novac namenjen za zaštitu životne sredine
18.09.2017.
Opštine i gradovi sve više nenamenski troše novac namenjen za finansiranje zaštite životne sredine, pa su tako u 2015. nenamenski potrošili oko 29 miliona evra, a 2016. godine 52 miliona evra, pokazalo je istraživanje Ekološkog centra Stanište i Centra za evropske politike. "Odmah po donošenju Zakona o budžetskom sistemu 2015, kojim je ukinut namenski karakter sredstvima od naknada za zaštitu životne sredine, koja se sada mogu koristiti i za druge svrhe, 46 gradova i opština planiralo je da na životnu sredinu potroši manje novca nego što je naplatilo na osnovu lokalne naknade za zaštitu životne sredine" preneo je rezultate istraživanja sajt Reciklaža (reciklaza.biz).
Po rezultatima istraživanja "u 2016. godini taj broj se povećao na 54 opštine i grada"
Dodaje se da je očigledno da su lokalne samouprave brzo počele da koriste zakonsku mogućnost korišćenja sredstava za druge namene i tako dodatno smanjile ulaganja u životnu sredinu.
Objašnjava se da to znači "da u lokalnim samoupravama finansiranje zaštite životne sredine dobija sve manji značaj".
Navodi se da takva praksa može negativno da se odrazi na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, "s obzirom na veliki obim nadležnosti na lokalnom nivou i obaveza koje Srbija ima u pogledu uskladjivanja sa visokim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine".
opširnije...
Izvor: Agencije
Čile odbacio rudarski projekat zbog pingvina
Još jedan veliki državni projekat je zabranjen zbog negativnih uticaja na životnu sredinu!
22.08.2017.
Čileanska vlada je odbila rudarski projekat vredan milijardu dolara jer bi negativno uticao na živi svet u moru, uključujući i ugrožene pingvine.
Kompanija Ends ajron (Andes iron) je želela da izvadi milione tona gvoždja i sagradi novu luku u severnom regionu Kokvimbo, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Ministri su, medjutim, rekli da projekat ne daje dovoljno garancija po pitanju životne sredine.
Kokvimbo se nalazi blizu ostrva koja čine rezervat za Humboltove pingvine.
Na tom području prebiva 80 odsto svetske populacije Humboltovih pingvina, kao i druge ugrožene vrste poput plavih kitova i morskih vidri.
"Snažno verujem u razvoj ali njegova cena ne može biti ekološko nasleđe ili rizici po zdravlje ni jedinstvena ekološka područja u svetu", rekao je ministar za životnu sredinu Marselo Mena.
Prema njegovim rečima, odluka ministarskog komiteta bila je zasnovana na tehničkim aspektima i dokazima 14 agencija i doneta je bez "političkih motiva".
Nacionalno rudarsko društvo Čilea je saopštilo da je odluka "loša vest za rudarstvo i državu".
Ends ajron ima pravo žalbe.
Rudarske kompanije poslednjih godina imaju teškoće prilikom dobijanja dozvola u Čileu zbog sve većeg interesovanja političara i javnog mnjenja za životnu sredinu.
Izvor: Agencije
Region Balkana korišćenjem uglja za proizvodnju struje napravi 8,5 milijardi dolara zdravstvenog troška, od čega najviše trpe građani Srbije, izlažući se godišnjem trošku za narušeno zdravlje od 4 milijarde dolara.
Zamislite da su ta sredstva uložena u obnovljive izvore energije?!
opširnije...
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, klimatske promene, odnosno periodi suša i obilnih padavina, državu su u poslednjih 16 godina koštali pet milijardi evra.
Zamislite da su ta sredstva uložena u borbu protiv klimatskih promena i zaštitu životne sredine?!
28.06.2017.
SRBIJA DOBILA MINISTARSTVO ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE!
POŽAR NA DEPONIJI VINČA!
18.06.2017.
Već 30 dana nadležne službe ne uspevaju da ugase požar na deponiji Vinča. Građani su izloženi zagađujućim materijama koje nastaju sagorevanjem komunalnog otpada od kojih su mnoge otrovne i kancerogene.
SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
05.06.2017.
Svetski dan zaštite životne sredine se obeležava u celom svetu 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Ustanovljen je davne 1972. godine u Stokholmu na predlog delegacije Jugoslavije. Između ostalog, ovaj dan je idealna prilika za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija i sporazuma o životnoj sredini.
01.06.2017.
SAD NAPUSTILE PARISKI SPORAZUM O KLIMI! opširnije...
Projekat o aerodromu u Beču zabranjen zbog globalnog zagrevanja
12.02.2017.
Austrijski sud zabranio je ove nedelje projekat o proširenju bečkog aerodoma u okviru borbe protiv globalnog zagrevanja, preneli su mediji u Austriji.
- Presudu će zapamtiti svi stručnjaci za zaštitu životne sredine - izjavila je danas predstavnica Ekološkog instituta u Lincu Erika Vagner.
Sud u Beču zabranio je izgradnju još jedne piste na aerodromu zbog "negativnog uticaja emisije uglen-dioksida" koja bi bila iznad normale ponuđenim projektom.
Sudije su navele da je u interesu da građani budu zaštićeni od negativnih efekata klimatskih promena, posebno emisije ugljen-dioksida.
Kroz bečki aerodrom godišnje prođe 23,4 miliona putnika.
Ovo je istorijska presuda. Tako se to radi u uređenoj državi. Zabraniti veliki državni projekat zbog negativnih uticaja na životnu sredinu je zaista neverovatno, ne samo iz perspektive Srbije, već i mnogo šire.
Ovakva odluka je rezultat dosledne primene propisa iz oblasti zaštite životne sredine, u prvom redu zakona koji regulišu procenu uticaja na životnu sredinu, i Arhuske konvencije, koja reguliše učešće javnosti u donošenju odluka u ovoj oblasti.
Da bi se ostvarili ovakvi vrhunski dometi pravne države potrebno je imati: profesionalni državni aparat, razvijen nevladin sektor, visoku svest građana i nezavisno sudstvo osposobljeno da sudi u predmetima iz zaštite životne sredine.
Mislim da je sada mnogo jasnije koliko je Srbija daleko od uređenih zemalja Evroposke unije, posebno u oblasti zaštite životne sredine.
Izvor: Agencije
U Skoplju gore nego u Kini!
05.02.2017. U Skoplju je izmerena koncentracija čestica PM10 od 1219 mikrograma po kubnom metru što je 25 puta veće od dozvoljenog!!! To je oko 4 puta više nego u Kini!
Izvor: Novinska Agencija BETA
U Kini kažnjeno preko 500 fabrika!
03.01.2017.
Preduzete mere nisu dale nikakve rezultate pa je ponovo uveden crveni alarm u 24 grada. Razlog je što mere nisu poštovane. Inspektori su utvrdili da su kompanije nastavile proizvodnju uprkos vladinoj zabrani i da nisu poštovale pravila o smanjenju emisije gasova. Takođe, 10.000 vozila nije poštovalo zabranu. Zbog toga je ministarstvo izreklo više od 500 kazni fabrikama, preduzećima itd.
Bez ozbiljne kaznene politike i rešenosti države da je neselektivno sprovede, ne može biti rezultata. To se potvrdilo i na ovom primeru. Jednostavno, ne može se očekivati od zagađivača da sam sebi nanese ekonomsku štetu obustavom proizvodnje zbog zagađenja. To nije prirodno i zato država mora da odigra svoju ulogu radi zaštite života svojih građana. I ne samo to: parcijalne mere kao što su smanjenje proizvodnje i slično, takođe neće dati rezultate. Samo potpuna zabrana rada dok se ne ispune uslovi (ugrade odgovarajući filteri itd) sigurno daje rezultate. To je naravno, jako teško, ali mnogo je gore i teže gledati decu sa maskama kako se bore za vazduh.
Izvor: Agencije
01.01.2017.
Peking je ušao u Novu 2017. godinu sa rekordnim zagađenjem vazduha: koncentracija suspendovanih čestica PM2.5 je 20 puta veća od dozvoljene. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje maksimalnu gornju granicu od samo 25 mikrograma po kubnom metru za 24 časa a u Pekingu je izmereno 500! Izgleda da preduzete mere nisu dale rezultate.
Posle 30 godina ubrzanog razvoja, ne vodeći računa o zaštiti životne sredine, Kina je postala druga ekonomska sila ali sada zbog toga plaća najvišu moguću cenu kroz ogromnu smrtnost stanovništva.
Izvor: Agencije
27.12.2016.
Poznato je da se u Kini svake godine u zimskom periodu proglašava crveni nivo uzbune zbog zagađenosti vazduha. Vlasti su zbog toga prinuđene da preduzimaju različite mere zaštite. Sve to donosi velike probleme u svakodnevnom životu građana i neprocenjive ekonomske štete.
Ipak, najstrašnija stvar je činjenica da je u bolnicama porastao broj dece koji se javljaju zbog problema sa disanjem i da se pripremaju timovi lekara da se suoče sa slučajevima vezanim za zagađenje vazduha. Mediji prenose slike koje pokazuju prepune bolničke čekaonice sa roditeljima kako nose decu sa maskama na licu. Da li je ovo dovoljno donosiocima odluka ili treba da čekamo da i mi imamo prepune bolničke čekaonice sa decom koja nose maske na licu? Kako stvari trenutno stoje, taj trenutak uopšte nije daleko!
Izvor: Agencije
26.12.2016.
Kina je uvela porez na zagađivanje životne sredine! Zagađivači će plaćati porez na zagađivanje vazduha, vode, generisanje čvrstog otpada i na buku. Nema naknade za emisiju ugljen-dioksida, čuvenog poreza na ugljenik. Ni Pariski sporazum nije uveo ovaj ključni porez koji je Kina potpisala i koji je stupio na snagu 04. novembra 2016. godine.
Inače, ovaj porez u Kini postoji još od 1979. godine ali nije davao zadovoljavajuće rezultate. Prošle godine je prihodovano samo 2.4 milijarde evra jer su neke lokalne vlasti koristile zakonske praznine da bi neke od velikih kompanija oslobodile obaveze plaćanja poreza. Pritisnuta sve većim problemima sa zagađenjem, Kina je očigledno rešila da uvede red u ovu oblast. Činjenica da nije uveden porez na ugljenik ukazuje da je došlo do kompromisa na relaciji ekonomija-ekologija jer bi uvođenje i tog poreza bio preveliki namet za privredu.
Detaljnije na ovom linku...
Izvor: Agencije
23.12.2016. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama stupa na snagu sutra.
Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 101/2016 od 16.12.2016. godine, stupio je na snagu 24.12.2016, osim
odredaba člana 18. i čl. 79. do 86. ovog zakona koje stupaju na snagu 1.1.2017.
Radi se o vema velikim izmenama. Jedna od najvažnijih je:
"Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo javne svojine grada Beograda na vodnim
objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda i prelazi u
pravo javne svojine Republike Srbije."
Ceo zakon možete pogledati na stranici Propisi.
14.12.2016. Portal delimično radi.
12.12.2016.
Portal Agencije za zaštitu životne sredine
АЗЗЖС - ОБЈЕДИЊЕНИ ПРИКАЗ АУТОМАТСКОГ МОНИТОРИНГА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
od danas ne radi. Razlozi su nepoznati. Već najmanje 30 dana kvalitet vazduha u Srbiji je veoma loš i zato je od velike važnosti da ovaj portal bude u funkciji jer je to jedini zvaničan i relevantan izvor podataka.
Pre potopa
Fascinantni dokumentarni film "Pre potopa" imao je svetsku premijeru 30. oktobra 2016. godine. Lenardo Dikaprio je ponovo na Titaniku ali mnogo većem. Dobitnik Oskara, aktivista za zaštitu životne sredine i ambasador mira Ujedinjenih nacija vodi nas kroz ovaj film i pokušava da ukaže na ozbiljnost situacije u kojoj se planeta nalazi zbog klimatskih promena. Film možete pogledati na ovom linku...
Na snimku se vidi jedna od mnogih nesanitarnih deponija u Srbiji. Mnogobrojni "neformalni sakupljači otpada" bukvalno vode borbu za svaki komad metala.
Individualni sakupljači sekundarnih sirovina ili, kako se u poslednje vreme nazivaju, "neformalni sakupljači otpada", nisu definisani nijednim propisom. Oni kao da ne postoje, a opšte je poznato da itekako postoje.
Poslednjim izmenama Zakona o upravljanju otpadom definisan je termin nesanitarna deponija:
nesanitarna deponija - smetlište jeste mesto gde jedinice lokalne samouprave odlažu otpad u polukontrolisanim uslovima, kojim upravlja javno komunalno preduzeće i koje ima određenu infrastrukturu (ogradu, kapiju, buldožer), a telo deponije nije izgrađeno u skladu sa propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije (nema vodonepropusni sloj, drenažni sistem za odvođenje otpadnih voda i dr.);
Ali, problem uvođenja u sistem "neformalnih sakupljača otpada" nije ni dotaknut. Postavlja se pitanje kako će se država izboriti sa ovim problemom? I da li se uopšte nešto radi po tom pitanju?
Bez komentara!
Godinama se zalažem za postavljanje video nadzora na kritičnim mestima. Osnovni problem je što nadležni organi ne mogu da vode postupak protiv nepoznatog počinioca. Zato je postavljanje video nadzora jedini način da se tačno identifikuje počinilac ovakvih zločina. Zatim je neophodno drastično kažnjavanje i javno izvrgavanje ruglu počinioca ovakvih zločina.
Kritična mesta su odavno poznata, ima ih mnogo, i sigurno se ne mogu odjednom sva pokriti video nadzorom. Za početak bi bilo dovoljno postaviti video nadzor samo na nekim mestima, ali tako da se kamera ne može baš tako lako primetiti. Izricanje prve kazne i objavljivanje identiteta i fotografije počinoca bi dalo velike rezultate.
Borba protiv divljih deponija je veoma težak posao i već godinama ne daje apsolutno nikakve rezulate, bez obzira što se značajna sredstva troše u tu svrhu. Beskonačno uklanjanje divljih deponija koje se vrlo brzo ponovo formiraju na istom mestu je skupo i ne daje rezultate. Predloženo rešenje je neuporedivo jeftinije i elegantnije.
Da li ćemo kupovati i čist vazduh? Ako ovako nastavimo, sigurno hoćemo.
Nekada je i flaširana voda bila predmet podsmeha. Kako stvari stoje, biće slično i sa vazduhom.
Jedna kanadska firma već uveliko prodaje čist vazduh, najviše Kinezima, naravno. Kanister svežeg, planinskog vazduha košta 10 do 20 dolara. Kompanija puni ogromne kanistere kompresovanog vazduha na Stenovitim planinama kod Banffa i Lake Louisa pa ih onda „pretače“ u manje kanistere koji se prodaju širom sveta. Najbolji klijent je Kina zbog ogromnog zagađenja vazduha. Sve češće se u većim kineskim gradovima objavljuje crveni stepen uzbune za zagađenost i smog što podrazumeva zabranu rada fabrika, ograničavanje kretanja automobila, ali i prestanak rada škola.
Izvor: Agencije
Užice u dec-2015. godine!
Nekontrolisano zagađivanje u samom centru Užica. Posledica neodgovornog ponašanja pojedinaca i državnih organa. Postavlja se pitanje zašto ne reaguju inspekcijski organi?
Poznato je da svake godine u zimskom periodu dolazi do povećanih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, najviše u gradovima. Užice je posebno osetljivo jer leži u kotlini pa su i posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu mnogo veće. Zaista je teško naći opravdanje za ovakve neodgovorne postupke jer se radi o poznatoj i predvidivoj situaciji. Zato se nameće jedino mogući zaključak da nije bilo volje da se problem rešava na vreme, ali i o velikom neznanju i totalnom odsustvu svesti o posledicama zagađivanja vazduha.
Izvor: Prvi Radio Užice
Briketi od KUKUROZOVINE sa rupom - najbolje i najeftinije gorivo
Ne samo od kukuruzovina već i od slame i drugih biljnih ostataka. Rupa je važna zbog boljeg sagorevanja. Tona ovog briketa menja 4 m3 drveta. Biomasa se presuje na 200 bara. Proces se sastoji iz mlevenja, zagrevanja, presovanja i ekstrudiranja. Kapacitet briketirke je 120-170 kg/h koja radi već 6 godina u Banatskom Karlovcu. Od 4 tone kukuruzovine po hektaru dobija se 3.5 tone briketa.
Na briket se plaća PDV a na biodizel akciza. Električna energija dobijena iz obnovljivih izvora ima subvencionisanu cenu. To su velike nelogičnosti koje bi trebalo što pre promeniti.
Izvor: Bolja zemlja TV "Happy"
TOP 10 emitera CO2
Kina i SAD emituju oko 40 % ugljen-dioksida.
Procentualno učešće u godišnjoj emisiji CO2
Država
% CO2
CHINA
25.64
USA
17.84
INDIA
5.27
RUSSIA
5.17
JAPAN
3.61
GERMANY
2.52
CANADA
1.78
SOUTH COREA
1.74
IRAN
1.73
UK
1.71
Ko prlja Južnu Moravu?
Pre 50 godina u Moravi su živeli rakovi i školjke. Danas izgleda sablasno! To se najbolje može videti u filmu Tuzna Morava 2 - Stara se majka ne laze. Na ovom linku možete pogledati ceo film.
Ovde je tad insert iz filma sa veoma poučnim i zlata vrednim komentarima građana. Može se videti kako građani gledaju na ovaj problem i kako se država odnosi prema ovom problemu. Ali, mogu se čuti i vrlo ozbiljni komentari: "Ali priroda će da uzvrati! Zemljotresi i ostalo... sve se to vraća nama!"
Vinča - sve je ovde nestvarno!
Nedavno je u emisiji "Beograd za početnike" emitovan jedan zaista nadrealan prilog o deponiji Vinča. O najvećoj deponiji u Srbiji se mnogo toga zna, ali da postoji na desetine hiljada ptica, sigurno ne. I to kakvih ptica!
Dominiraju galebova iz susednih ali i iz udaljenih zemalja: Italije, Hrvatske, Ukrajine, Mađarske, čak i iz Estonije. Izbrojano je neverovatnih 43.000 galebova koji se svakodnevno hrane na deponiji. Od toga je 4.000 morskih galebova među kojima ima i retkih vrsta. Još se mogu videti orlovi, sokolovi i rode.
Pored ogromnog broja ptica može se primetiti i veliki broj individualnih sakupljača sekundarnih sirovina.
Da li će Tramp pregrejati planetu
Novi američki predsednik Donald Tramp klimatske promene smatra „prevarom” i „ujdurmom Kine da naruši američku konkurentnost”. Tramp preti da će povući američki potpis sa pariskog dogovora i time srušiti mukotrpno postignuti međunarodni konsenzus.
Pariski klimatski sporazum stupio je na snagu 4. novembra 2016. godine. Uslov za to bio je da ga ratifikuje najmanje 55 zemalja koje zajedno zagađivanju atmosfere doprinose sa više od 55 odsto. Kroz prvi cilj prošlo se još početkom ove godine, a drugi je dostignut 5. oktobra, kada je sporazum „overen” u Evropskom parlamentu.
Proceduru ratifikacije obavilo je dosad 97 zemalja, među njima i najveći zagađivači: Kina i SAD koje zajedno emituju oko 38 odsto „gasova staklene bašte”.
Promenili ustav zbog vode
Zastupnici slovenskog parlamenta u četvrtak su izglasovali promjenu ustava kojem je građanima zajamčeno pravo na pitku vodu kao javno dobro.
Odluku koju su zastupnici izglasovali potrebnom dvotrećinskom većinom pozdravio je premijer Miro Cerar, rekavši da je slovenska voda zdrava i pitka, izvori i zalihe vode su veliki, što je važno budući da to postaje sve dragocjeniji prirodni resurs.
Njena će zaštita u ustavu onemogućiti eventualne pritiske za komercijalizaciju vodoopskrbe kojima bi zemlja mogla biti izložena od stranih država ili multinacionalnih kompanija, rekao je Cerar. “Naša je poruka da želimo da nam djeca i unuci žive i čistom okolišu i piju zdravu slovensku vodu koja će ostati naša”, kazao je Cerar.
SAD i Kina, dva najveća svetska emitera štetnih gasova, ratifikovali su ključni klimatskih sporazum postignut u Parizu prošle godine.
Kina je odgovorna za jednu četvrtinu svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte, a SAD je na drugom mestu sa nešto više od 15 odsto, pa je njihovo učešće u borbi protiv klimatskih promena od ključnog značaja.
Izvor: Agencije
Crvena reka u Rusiji
Reka Daldikan u Rusiji, koja protiče kroz industrijski grad Noriljsk iznad Arktičkog kruga, promenila je svoju uobičajenu plavo-zelenu boju u jarku nijansu crvene. Uzrok je najverovatnije metalurška fabrika „Norilsk Nikel” najveći svetski proizvođač nikla i paladijuma. Grad Noriljsk je industrijski centar i jedan od najzagađenijih gradova Rusije.
Ruski ministar prirodnih resursa i ekologije je naredio istragu koja će utvrditi tačan uzrok na osnovu čega će se preduzeti potrebne mere.
